Intervjui i odnosi prema kandidatima
Ne mogu da se sjetim koliko puta sam bio intervjuisan, od Beograda, Amerike do naše Crne Gore, kuda me sve život i vodio. Takođe, teško je i pobrojati sve one intervjue na kojima sam ja intervjuisao kandidate, naročito poslednjih 8 godina, radeći na par različitih pozicija u okviru HR sektora. Intervjui mogu biti lakši ili teži, zahtijevniji ili manje zahtijevni, puni nekih trik pitanja ili beskonačnih testova itd. Sam kvalitet intervjua zavisi i od strategije kompanije, kvaliteta ljudi koji intervjuišu ali i jasno postavljenih smjernica kompanije (organizaciona kultura, jasna hijerarhijska struktura, precizno definisani opisi poslova itd.) U Crnoj Gori naročito, rasprave se vode od toga da li je intervju “namješten” ili nije, da li je potrebno 5 krugova intervjua ili ne, da li se radi čisto zbog forme ili ne, da li su toliki testovi koji se stavljaju pred kandidate za posao potrebni ili ne . Uglavnom, u našoj nam dragoj Crnoj Gori, gdje živimo i radimo, svi uglavnom imaju mišljenje o svemu pa i o načinu intervjuisanja, kvalitetu istog, i svi su odmah skloni da daju svoj sud, ocjenu , mišljenje. Želja da napišem ovaj tekst nije da diskutujem na dobro poznatu temu o kojoj postoji 100 različitih razmišljanja jer , složićemo se, rijetko ko da nekada u svom životu nije bio na nekoj vrsti intervjua ( ako se uopšte tako i nekada može nazvati) . Moj motiv i želja da napišem ovaj tekst je da u stvari predstavim svoje viđenje o jednoj drugoj stvari , tj. o odnosu kompanija prema potencijalnim kandidatima odnosno potencijalnim kolegama. O procesu koji je možda , dugoročno gledano , i bitniji od samog izbora najboljeg kandidata.
Sam intervju je prilično stresan proces za potencijalnog kandidata i zadatak svih nas koji smo intervjuisali i koji ćemo intervjuisati je da bar, za onaj mali procenat koji uključuje osmijeh, lijepu riječ, podršku kandidatu, olakšamo i smanjimo taj stres, tremu , nelagodnost… Vrlo je bitno da u tim prvim i uvodnim minutima intervjua započnemo razgovor u nekom opuštenom tonu, možda čak i nekom šalom, kako bi se sam kandidat opustio, relaksirao i potom, tokom tih 30-50 minuta razgovora , prikazao sebe u najboljem mogućem svijetlu.
Takođe, vrlo je bitno da se kandidatu predstavimo na pravi način , da mu ukažemo kako će izgledati cijeli proces intervjuisanja i naravno da mu predstavimo sve članove komisije koji su uključeni u intervjuisanje. Ovih uvodnih 5 minuta je veoma bitno u cijelom procesu jer na taj način ostavljate prije svega profesionalan utisak prema kandidatu i naravno, pripremate ga da se predstavi u najboljem svijetlu tokom onoga što slijedi. Započeti ovako intervju ne predstavlja neki veliki napor, naprotiv, ovo treba da bude standard u svim ozbiljnim i profesionalnim kompanijama koje grade svoj imidž dobrog poslodavca i na taj način privlače one najbolje talente na tržištu na kome posluju.
Tokom trajanja samog intervjua sva pažnja mora biti posvećena kandidatu . Pažljivo slušanje, uvažavanje kandidata kao i pomoć u razjašnjenju nekih težih pitanja treba da budu standard tokom cijelog intervjua. Zamislite situaciju u kojoj ste vlasnik firme i sklapate posao sa nekim važnim klijentom. Od tog posla Vam zavisi dalji razvoj Vašeg biznisa. Kako biste se ponašali na tom sastanku predstavlja i način ponašanja i ophođenja prema kandidatu tokom procesa intervjuisanja. Nadam se da je ovo svima jasno.
Kada se intervju završi veoma je bitno objasniti kandidatu koji su sledeći koraci i šta može da očekuje u narednom periodu. Bilo da je ostao još jedan krug razgovora, bilo da je to bio poslednji krug intervjua. Sam osjećaj kandidata nakon završenog intervjua treba da bude pozitivan i da predstavlja jedno lijepo iskustvo bez obzira da li će rezultat istog biti ponuda za posao ili ne. I još nešto. Vrlo je bitno, nakon intervjua, poslati povratnu informaciju kandidatima koji su bili u poslednjem krugu a nijesu dobili priliku za posao. Dati im jasnu povratnu informaciju zbog čega nijesu izabrani i šta je to na čemu bi mogli da rade i da obrate pažnju kako bi bili bolji, i sledećeg puta došli u situaciju da dobiju posao. Iz iskustva znam da mnogi kandidati ovo baš cijene i sama ta povratna informacija njima je veoma značajna za njihov dalji razvoj i napredovanje.
Ovo su stvari koje značajno utiču na imidž poslodavca bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, i koje kasnije predstavljaju ili prednost ili otežavajuću okolnost u pronalaženju najkvalitetnijih ljudi na tržištu. Naravno, u Crnoj Gori to još nije slučaj jer je i dalje velika stopa nezaposlenosti, pa mnoge kompanije i ne brinu o svom imidžu i odnosu prema kandidatima. Takođe, mnoge kompanije na našem tržištu nemaju ni profesionalno organizovane intervjue za posao. Međutim i to će se mijenjati. Na ovako malom tržištu veoma će biti važno doći do najboljih potencijalnih kandidata jer ih nema mnogo. Samim tim, građenje imidža poslodavca kako interno ( zadovoljstvo zaposlenih ) tako i eksterno ( ovdje najviše dolazi do izražaja proces intervjuisanja) biće od krucijalnog značaja. Kada pogledamo danas najbolje svijetske kompanije, uvijek negdje dođemo do podataka da najbolji imidž imaju kompanije kao što su Google, Facebook, Amazon , Virgin i druge. Ono sto je zajedničko za sve ove kompanije je da imaju izrazito razvijen kvalitetan odnos prema zaposlenima i onima koji su njihovi potencijalni kandidati. Zbog toga i privlače i imaju sposobnost da angažuju i zadrže visoko kvalitetan kadar. I sve redom priznaju da ljudi čine njihovu glavnu prednost na tržištu i da su im najvrijedniji resurs.
O odnosu prema potencijalnim budućim kolegama imalo bi još dosta da se piše. Pokušao sam da zagrebem suštinu i da malo , da tako kažem, izazovem kolege koje se bave intervjuisanjem . Nekada i sami ne shvataju bitnost i važnost ovog procesa za imidž i budućnost kompanije. Osim toga, i oni su, bar jednom, bili sa druge strane stola i prošli kroz isti ili sličan proces. Sigurno se toga sjećaju , bilo da je pozitivno ili negativno iskustvo. I što je još bitnije da ne zaborave da je vrlo moguće da će se, uzevši u obzir dinamiku današnjeg posla i tržišta, opet naći u poziciji da budu intervjuisani.
Mislite o tome!
NOVOSTI
Kontakt
Adresa:
Dr. Vukašina Markovića bb, zgrada Ave Marija Koljčević – Podgorica
tel +382 67 222 989
tel +382 20 331 419
email: info@millennialconsulting.me